Srpsko ratarsko pevačko društvo
Inspiracija koju treba zapamtiti
Ovo je jedna stranica istorije koja je izazov za sve nas koji se bavimo kulturom i umetnošću.
Pre jednog veka
U malom, šarmantnom selu Belegišu, prije gotovo jednog veka, dok su se prastari putevi još bili u blatnjavim tragovima, nešto se događalo što će zauvek promeniti ritam lokalnog života. Bila je to godina 1927. kada je hrabra učiteljica – Milica Marinković, puna energije i ljubavi prema narodu – pokrenula prvu školsku horsku grupu. Ne radi se samo o običnom horu, već o prvoj iskrenoj noti tradicije koja je uskoro prerasla u pravo čudo: Srpsko ratarsko pevačko društvo.
Dok su se u to doba seljani okupili da slave male radosti života, Milica je svojom vizijom okupila grupu mladih i starijih, onih koji su znali da prava lepota dolazi iz zajedništva. Njihov prvi javni nastup bio je prava senzacija – ne samo da su pevali, već su svojim glasom ispunili svaku ulicu, svaku kuću, pa čak i one prašnjave kutke gdje je Belegiš nekada bio skriven iza oblaka zaborava.
Priče se pričaju da su njihovi nastupi bili toliko zarazni da su se čak i najtužniji nasmejali, a deca su trčala u krug, plešući uz ritam harmonija koje su odjekivale selom. Bilo je to vrijeme kada su se tradicionalne melodije pretvarale u pravu feštu za uši – vesela, energična, i puna nade u bolje sutra.
Kako je društvo raslo, tako su se širile i njihove avanture. Sećate li se, recimo, onog istorijskog nastupa na opelu Kralja Aleksandra 1934. godine? Tada su, s ponosom i iskrenom radošću, predstavili svoju umetnost pred velikom publikom, ostavljajući trag koji se i danas prepričava uz poštovanje. Bilo je to kao da su kroz svoje pesme pričali priču o selu, o njegovim snovima, radostima i neugasloj ljubavi prema životu.
Kako su godine prolazile, Srpsko ratarsko pevačko društvo nije samo nastavljalo tradiciju – ono ju je obogatilo. Uz brojne koncerte, manifestacije i takmičenja, društvo je uspelo stvoriti nešto što je postalo simbolom zajedništva i kulturnog identiteta Belegiša. Čuvši njihove melodije, ljudi su zaboravljali na sve brige, a svaki nastup bio je pravo slavlje – ples, smeh i pesma u savršenom skladu.
Osim što su osvajali nagrade i priznanja, članovi društva su postali pravi ambasadori veselja, noseći sa sobom duh jednog doba kada su glasovi bili moćniji od svakodnevnih teškoća. Svaka nota, svaka pesma, bila je izraz neugasle ljubavi prema životu, tradiciji i narodu. Priče o njihovim nastupima i anegdotama prenosile su se s generacije na generaciju, a svaki put su donele novu dozu inspiracije i osmieha.
Danas, iako se mnoge stvari promenile, duh tog prvobitnog veselja i zajedništva i dalje živi. Srpsko ratarsko pevačko društvo ostaje simbol ne samo muzičke tradicije, nego i neugasle radosti koja spaja ljude. U svakom kutku Belegiša, od onih starinskih zgrada do modernih kulturnih centara, čuje se odjek njihovih pesama – podsetnik na vrijeme kada je svaki glas bio važan, a svaki nastup bio čarolija.
I tako, kroz sve izazove i promene, ova nevjerovatna porodica pevača nastavlja pevati, osvajajući srca novih generacija i podsjećajući nas da je život uviek lepši kada se dieli u radosti i pesmi
Istorija "Srpskog ratarskog pevačkog društva"
Podatke prikupio i uredio gospodin Milorad Babić
Milica Marinković
Rođena je 1894. godine u siromašnoj mnogočlanoj porodici u Somboru. Otac Todor Lalošević (pojac u somborskoj velikoj crkvi) i mati Anka (domaćica) imali su tri sina i četiri kćeri. Velikim odricanjem roditelja svih sedmoro dece je završilo učiteljsku školu u Somboru.
Njena priča
Po završetku škole radila je tri godine u kombinovanom odeljenju u Gornjim salašima kod Sombora, a zatim šest godina u školi u Staparu.
U Belegiš je dolazila kod sestre Bojane Mamuzić i tu upoznala učitelja Mladena Marinkovića, solunskog dobrovoljca, za koga se udala 1926. godine. Između dva svetska rata, od 1926. do 1941. godine, radila je kao učiteqica u čkoli u Belegišu.
Zbog Srpskog ratarskog pevačkog društva ustaše su je 1941. godine proglasile nepoželjnom na teritoriji NDH i proterale iz Belegiša. Od rata do smrti živela je u Beogradu u Zemunu.
Poginula je u saobraćajnoj nesreći početkom septembra 1993. godine.
Sahranjena je u Belegišu.
Pevački dom
Pevački dom je izgraćen od sredstava koje je Srpsko ratarsko pevačko društvo zarađivalo orgamizacijom prestava i igranki a i sredstvima koje su stanovnici Belegiša prikupljali.
Otvaranje Pevačkog doma
"Politika" 12. jun 1932
"Sremsko selo Belegiš bilo je o Spasovdanu svedok jedne lepe pevačke manifestacije. Toga dana osvećen je Pevački dom tamošnjeg Srpskog ratarskog pevačkog društva.
Osvećenje je izvršeno u prisustvu izaslanika Ministra prosvete g. Milana Dimovića, šefa otseka za književnost i umetnost Ministarstva prosvete, predstavnika Jugnoslovenskog pevačkog saveza g. Koste Manojlovića i Mihaila Vukdragovića i predstavnika zemunskih pevačkih društava g. K. Todorovića, direktora ženske gimnazije. Na proslavi je uzelo učešća i Srpsko zanatlijsko pevaćko društvo "Stražilovo" iz Sremske Mitrovice. Sem ovih zvaničnih predstavnika, ova pevačka svečanost okupila je u Belegišu inteligenciju i impozantan broj seljaka iz obližnjih sela.
Posle službe u crkvi, koja je nedavno podignuta i spada u najlepše u Sremu, tamošnji sveštenik g. Nedeljković osvetio je pevački dom. Na liturgiji su pevali naizmenično Srpsko ratarsko pevačko društvo i "Stražilovo" iz Sremske Mitrovice. Pošto je obavljen svečani čin osvećenja prisutne izaslanike i ostale goste pozdravio je predsednik društva g. Dušan Mamuzić, opšt. beležnik. Naročito pažljivo saslušan je govor g. Dimovića, koji je podvukao veliki znašaj ove proslave kulturnog podizanja našeg sela. Naročito je u punoj meri zaslužno priznanje odao horovo|i društva g-|i Milici Marinković uzornoj učiteqici i intelektualki koja je svu svoju energiju uložila u stvaranje i podizanje ovoga ratarskog pevačkog društva koje već posle nekoliko godina rada, ulazi u svoj dom.
Govorili su još g. Manojlović u ime J. Pevaškog saveza, g. Todorović u ime zemunskog pevačkog društva i g. Kulić u ime "Stražilova".
Uveče je priređen u Pevačkom domu koncert na kome su uzela učešća oba pevaška društva - domaće i "Stražilovo".
Program je obuhvatio kompozicije Bortnjanskog, Mokranjca, Milojevića, Bajića, Slavenskog, Biničkog, Lihoveckog, Bošnjakovića i Špoljara, a bio je izveden sa mnogo uspeha.
U drugom delu programa izveden je prvi čin "Đide", a izveli su ga članovi Srpskog ratarskog pevačkog društva iz Belegiša.
Time je bila završena ova značajna manifestacija velikog kulturnog napretka Belegiša. Ona će ostati bez sumnje u najlepšoj uspomeni svima prisutnima kao svetao primer kojim putem treba ići u duhovnom podizanju našeg sela."
HOR
Belegiš je tih godina imao 1100 stanovnika a na spisku aktivnih članova bilo ih je 110. Nisu svi pevali ali su bili članovi i pomagali su u napretku pevačkog društva.
Takmičenja i novinski izveštaji
"Novi Sad" br. 22, 23, 24
"Srpsko ratarsko pevačko društvo u Belegišu, osnovano je i počelo svoju delatnost 1927. godine inicijativom gospođe Milice Marinković, učiteljice. Redovnih članova bilo je 29, a potpomažućih 13.
Rad ovog društva za kratko vreme pokazao je zavidne rezultate. Priređivani su vrlo uspeli koncerti i zabave u mestu i okolini. Od prihoda tih priredaba i dobrovoljnih priloga članova, zauzimanjem horovođe kupljen je februara 1931. društveni pevački dom, u vrednosti 40.000 dinara. Isti ima salu, učionicu, čitaonicu i spremište, te prostranu binu. Osvećenje Doma obavljeno je vrlo svečano 9. juna 1932. godine u prisustvu izaslanika g. Ministra prosvete, te izaslanika J.P.S. iz Beograda i mnogih korporacija, kao i pevačkih društava iz Zemuna i okoline, te pevačko drušvo "Stražilovo" iz Mitrovice.
Do danas je ovo Pevačko društvo priredilo 25 vrlo uspelih zabava i koncerata u mestu, a 4 zabave sa koncertnim delom u St. Pazovi, Slankamenu, Surduku i Starim Banovcima.
Na pevačkom sletu u Somboru 1931. godine uzelo je ovo društvo učešće van utakmice gde je otpevalo na koncertu mešovite horske pesme.
19. novembra 1933. priredilo je ovo društvo vrlo uspeli koncert i zabavu u Sremskoj Mitrovici.
7. novembra 1934. godine ovo pevačko društvo je uzelo učešća u poklonstvenoj deputaciji sreza Staropazovačkog na Oplenac, kojom prilikom je pojalo na liturgiji i pomenu u Kripti, koje je prenosila radio stanica Beograd, i tom prilikom položilo venac na grobu Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja.
Sem delatnosti na širenju svetovne pesme društvo neguje i crkveno horsko pojanje te u crkvi poji svakog praznika a i nedeljom kad prilike dozvoljavaju.
Osnutak, opstanak i napredak ovog društva vezan je sa ličnošću horovođe g-đe Milice Marinković, učiteljice, koja neumorno dela i dovodi ovo društvo u red renomiranih društava, a sve to vrši besplatno iz čiste ljubavi i odanosti za prosvećivanje svoga naroda, te je za taj rad odlikovana ordenom Sv. Save V stepena.
Koliko je ovo društvo u napretku vidi se iz toga, što uživa ugled, vidi se nadalje po tome što u tako malom mestu kao što je Belegiš ima 48 izvršujućih članova, 27 potpomažućih, 11 utemeljivača i 2 člana dobrotvora.
Spisak članova-ica koji će učestvovati na utakmici župe "Isidor Bajić":
Soprani: Đekić Mila, Josimović Desa, Josimović Sofija, Kostić Anica, Kurjak Aleksandra, Mazinjanin Melanija, Mazinjanin Radinka, Mamuzić Vida, Miladinović Radmila, Opačić Dušica, Petković Radmila, Rastović Zora.
Alti: Bosiljković Ivanka, Gradić Smilja, Grbić Danica, Josimović Gordana, Josimović Vida, Mamuzić Bojana, Mamuzić Sofija, Radinović Jovanka.
Tenori: Bogunović Milenko, Vukelić Milutin, Đekić Branko, Đekić Nikola, Đekić Paja, Zlatović Rada, Jelačić Paja, Lončar Boško, Malbaša Rada, Mamuzić Stevan, Marinković Nikola, Milinović Nikola, Tarbuk Đoka, Gvozdenović Dušan.
Basovi: Vukašinac Dušan, Grbić Zdravko, Đekić Radivoj, Zlatović Zdravko, Jančić Milan, Josimović Radovan, Kostić Živan, Marinković Bogoljub, Marinković Mladen, Markušević Momir, Markušević Ranko, Pejinović Nikola, Radinović Boža, Rastović Rada, Rastović Toša, Rastović Marko."
Zabave i igranke
Pevačko društvo je zabavama i igrankama privlačilo veliki broj maldih ljudi koji su dolazili u Belegiš. Najveća manifestacija se odvijala za Spasovdan kada su organizovani i Spasovdanski susreti. Zbog velike popularnosti Spasovdan prerasta u slavu celog sela i do dan danas se proslavlja.
Otvaranje Pevačkog doma
Belegiš, 7. juna
"Na Spasovdan ove godine selo Belegiš u Sremu proslaviće svečano svoj veliki kulturni uspeh: tada će biti osvećen dom Ratarskog pevačkog društva.
Ratarsko pevačko društvo u Belegišu je mlado društvo; osnovano je tek pre nekoliko godina inicijativom g-đe Milice Marinković, učiteljice u Belegišu. Gospođa Marinković je već ranije uspevala, da u mestima, u kojima je učiteljovala, obrazuje hor od seoske omladine. U Belegišu je potpuno uspela. Pre nekoliko godina osnovala je od seoske omladine hor, sa kojim se, već prošle godine, mogla pojaviti na utakmici jugoslovenskih pevačkih društava u Somboru. Na tom koncertu bilo je ovo ratarsko društvo jedino pevačko društvo, a g-đa Marinković jedini ženski horovođa.
Priređivanjem koncerata i pozorišnih predstava uspelo je društvo da uštedi priličnu svotu, sa kojom je ove godine kupilo kuću, koju je udesilo za svoj dom. Od svih prostorija preudešena je jedna velika sala sa pozornicom i potrebnim sporednim prostorijama."
Članovi
Srpsko ratarsko pevačko društvo je do Drugog svetskog rata brojalo 110 članova. Nakon rata ostalo ih je 50. Ostali su svoje živote dali za odbranu naše zemlje.
ČLANOVI SRPSKOG RATARSKOG PEVAČKOG DRUŠTVA
1927 - 1941
OSNIVAČI
Milica Marinković, učiteljica - horovođa
Bojana Mamuzić, Dušan Mamuzić, Mladen Marinković, Stevan Ličinić, Đoka Nedeljković, Radiša Bulovan, Žika Pekić, Nikola Stanisavljević, Nikola Cvejić
AKTIVNI ČLANOVI
SOPRANI
Jazić Srba
Đekić Mila
Mazinjanin Radinka
Miljuš Vida
Rašić Stana
Todorić LJubica
Ličinić Nevenka
Josimović Desa
Josimović Sofija
Lončar Vida
Kostić Anica
Mamuzić Vida
Miljuš Branka
Miljuš Ruža
Marinković Anica
Mazinjanin Melanija
Mazinjanin Cica
Mazinjanin Smilja
Miladinović Radinka
Kurjak Aleksandra
Opačić Dušanka
Petković Radmila
Rastović Zora
Alfirević Vera
Jelačić Ankica
Jelačić Slavica
Čobanović Katica
Vuletić Smilja
Živka Vranješ
ALTOVI
Zlatović Jovanka
Josimović Gordana
Mamuzić Sofija
Josimović Vida
Josimović Ružica
Mazinjanin Mica
Mihajlović Živka
Radinović Jovanka
Radinović Bela
Radić Smilja
Grbić Danica
Gvozdenović Radinka
Bosiljković Ivanka
Budimčić Ružica
Stanisavljević Zorica
TENORI
Gvozdenović Dušan
Jelačić Paja
Mamuzić Steva
Miljuš Draga
Radaković Pera
Ličanin Sava
Đekić Branko
Đekić Kika
Bogunović Milenko
Vukelić Milutin
