Upis novih članova je uvek u toku, a mi ćemo vam obezbediti putovanje po svetu koje nećete zaboraviti.

Upis je u toku. Izaberi bilo koju od sekcija a možeš i sve :)

U našem društvu je uvek otvoren upis novih člano jer pravo vreme za početak je baš sad dok čitač ovo. Nikada nije bilo važnije nego sada da se počne sa negovanjem naše kulturne tradicije, koja nikako nije siromašna.

E sad ko bi tebao da se bavi folklorom?

Ako imate malo dete koje je u nižim razredima osnovne škole i mislite da bi se moglo baviti nečim osim što vreme provodi uz ekran, folklor je jedo, možda i najbolje, rešenje.

O temi "briga o tradiciji" pričaćemo kasnije, ono što folklor razlikuje od bolo čega drugoga su sledeće stvari:

1. Za razliku od drugih aktivnosti deca su ovde u mešovitim grupama, dečaci i devojčice zajedno. To je jedna idealna prilika da razviju pozitivne društvene odnose i izgrade dobra prijateljstva. Ovo je jedina aktivnost u kojoj se dečaci i devojčice drže za ruke bez ikakvog stida i straha.

2. Način na koji se razvija motorika je totalno drugačija nego što su to deca naikla u bilo kojim drugim aktivnostima. Prvo moraju da usklade odnose svojih delova tela. Moraju u svakom trenutku kontrolisati telo, ruke, noge, glavu. Potrebno je da budu u određenim položajima u određenim trenutcima. Možda bi to bilo i jednostavno da je sve to bez muzike, ali deca igrajući savladavaju ritmičke zahteve i sve pokrete izvode prateći muziku. Na taj način dodatno se razvijaju centri u mozgu koji sve to moraju da isprate. Ali tu nije kraj jer oni se nalaze u grupi koja je u nekom polukrugu, krugu, liniji ili već nekoj drugoj figuri. Poimanje prostora i orijentacija u njemu u odnosu na njihove drugare saigrače dodatno aktivira nove centre u mozgu koji to treba sve da isprate. Dugogodišnje praćenje dece koja se bave folklorom duži niz godina pokazuje da deca budu bolji đaci u školi u odnosu na decu koja se ne bave igrom.

3. Razvoj fizičke spremnosti je takođe važan jer da bi se igralo potrebno je snage i kondicije. Kroz folklor deca razvijaju taj aspekt a da im to ne predstavlja nikakav problem već zadovoljstvo.

4. Putovanja su ono čime se svaki folkloraš hvali. Kroz putovanja širimo vidike, upoznajemo nove sredine, nove kulture, običaje, hranu, ljude. Putovanja koja folkloraši imaju možda izgledaju kao turistička ali ona su sasvim drugačija. Putovanja koja mi imamo su reprezentativna jer predstavljamo naše selo, grad, državu i promovišemo vrednosti koje mi negujemo, ostavljamo dobre utiske a takođe i sklapamo prijateljstva i pozivamo druge da nam budu gosti i pokažemo im kakvi smo i mi domaćini.

5. Za sve ovo prethodno potrebna je organizacija vreme, planiranje, odricanje, mukotrpan rad, prevazilaženje svojih trenutnih mogućnosti i postavljanje viših ciljeva. Sve ovo deca nauče igrajući u našem ansamblu ali kad to nauče onda im to ostaje i za dalji život, za budući posao i porodicu.

6. Na početku sam rekao da o očuvanju tradicije ču kasnije govoriti ali tu i nema mnogo toga da se kaže. Ako su deca savladala sve ove prethodne tačke kod njih je tad već razvijena ljubav prema igri, muzici, pesmi, ljudima i različitostima. Ta ljubav je osnov i temelj naše tradicije.

Kod nas se nekako podrazumeva da se samo deca bave folklorom. Iz tog razloga se broj članova iz godine u godinu smanjuje a trebalo bi da bude obrnuto. Deca sve češće kada krenu u srednju školu u velikoj meri prestanu da igraju jer izgovaraju se da u školi imaju mnogo obaveza. Roditelji koji se nikada nisu bavili folklorom lako taj izgovor prihvate jer i njima je važno da deca nastave sa školovanjem i budu dobri đaci. U praksi deca neće biti ništa bolji nego što su do tada bili samo će jednu odgovornu i zahtevnu aktivnost koji folklor jeste, zameneiti izlascima, većom aktivnošću na društvenim mrežama i trošiti vreme na nepotrebne stvari. Pravi trenutak je da roditelji tu utiču i da decu podstaknu da ostanu u ansamblu i dalje igraju, jer tek prava igra počinje kada deca dođu u taj srednjoškolski uzrast. A njima će folklor dati dodatne motive da se bolje organizuju, nauče lekcije na vreme i da ocene budu kako treba jer ih čekaju probe, nastupi, putovanja i druženja.

Kao što sam na početku rekao svaki trenutak je dobar da se neko počne baviti folklorom. Momci i devojke koji su u srednjoj školi su idealni materijal za pravljenje budućeg igrača jer motorika je razvijena, imaju više snage od mlađe dece i mnogo brže uče. Dodatna motivacija može im biti ta što za taj uzrast po svetu postoje fantastični festivali na kojima mogu učestvovati. Ako neko želi da obiđe svet tada je folklor pravo mesto. Dva-tri puta nedeljno probe i za svega nekoliko meseci rada može se dostići dovoljan nivo za izvođenje čak i zahtevnih koreografija. Najveći problem da se neko u tim godinama odluči da počne da igra je strah od neuspeha i strah od toga da će ga neko ismevati. Ono što momci i devojke koji se do sada nisu bavili folklorom ne znaju je to da smo mi svi kao jedna velika porodica i da smo tu jedni zbog drugih, cilj nam je svima da pomognemo jedni drugima.

A šta da radimo sa ovima koji su stariji, zaposleni, u braku, da li je za njih kasno?

Kao što rekoh na početku, a ponovio bih još jednom: sada je pravi trenutak bez obzira na sve, sada je pravi trenutak da počnete da se bavite folklorom.

Vreme koje izdvojite za ovo doneće vam radost, smirenje, strpljenje a takođe dačete i primer svojim prijateljima, kolegama, deci da svaki trud može doneti lepe plodove.

Za početak ove teme mislim da je dosta. Nadam se da će ovo neko pročitati i nešto učiniti povodom ovoga. Ne bi bilo loše da i nešto napiše na ovu temu u koentaru kako bi mogli dalje razmišljati o ovome. A najlepše bi bilo kad bi se sa vama, vašim prijateljima, decom, komšijama mogli sresti u sali za igru ili na nekom koncertu ili zajedno napravimo putovanje po svetu.